VINOGRADARSTVO U SRBIJI

Vinogradarstvo u Srbiji predstavlja veoma važnu poljoprivrednu granu. Razlog tome leži u karakteristikama gajenja vinove loze koja je vrlo intenzivna kultura i zbog toga zahteva angažovanje većeg broja ljudi.  Takođe, ona omogućava ostvarivanje znatnijih prihoda po jedinici površine u poređenju sa većinom ostalih poljoprivrednih kultura koje se gaje u Srbiji. Razvoj vinogradarstva značajno doprinosi i afirmaciji ruralnih područja, kao i regiona u kojima se proizvodi vino.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je oko 22.000 ha zemljišta pod vinovom lozom, a od toga je 7.000 hektara vinograda, čiji su vlasnici registrovani za proizvodnju i promet vina. Proizvodnjom grožđa se bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo, a to je 12,7% od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Najveća površina zemljišta na kojem se gaji vinova loza nalazi se u Centralnoj Srbiji (17.118 ha), te se tu nalazi i najveći procenat registrovanih vinograda, 77,3%. Vinske sorte se gaje dominantnije, i one čine 75,7% ukupnih površina pod vinogradima, dok sorte čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju zauzimaju 24,3% ukupnih površina pod vinogradima.

Prokupac i tamjanika

Najznačajnije autohtone sorte vinove loze su prokupac i tamjanika. Prokupac je jedna od najstarijih balkanskih sorti vinove loze koja se pretežno gaji u Centralnoj Srbiji. Razvija bujan čokot i velike je rodnosti sa bobicama srednje veličine, tamnoplave boje. Nakuplja osrednje količine šećera, a po sazrevanju daje pitka i harmonična, svetlocrvena vina, neutralnog mirisa.

Tamjanika je autohtona sorta vinove loze koja se najviše se gaji u Negotinskoj Krajini. Veće je bujnosti, kupastog grozda sa bobicama srednje veličine, tamnoplave boje. Ova sorta je bezbojnog soka, koji ima izražen muskatni mirisa i ukus. Sadrži šećer od 22% do preko 30%, a daje vina rubincrvene boje, prijatnog ukusa i izraženog mirisa.

Na domaćem tržištu udeo srpskih vina je čak 70%, iako je pre samo pet godina bio jedva trećina.

Župsko vinogorje

Sa oko 3 500 hektara pod vinovom lozom, Župsko vinogorje spada u jedno od tri najjačih u Srbiji kada je u pitanju vinogradarstvo. Stari podrumi i moderne destilerije zaštitni su znak ove oblasti. Aleksandrovac svojim položajem gospodari brežulјcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke  Kopaonika, Želјina, Goča i Jastrepca.

Prema istorijskim i arheološkim izvorima, u Župi se na tragu vina  živi više od 3.000 godina, mada se prvi put pominje 1196. u Studeničkoj povelјi, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darivao vinogradarska sela u Župi. Župa je još od davnina proučavana u svetu, upravo zbog specifične klime i zemlјe bogate mineralima, koje bilјke crpe i kroz grožđe prenose u veoma posebna vina, specifičnog mirisa i ukusa. Klimatski je slična poznatoj vinskoj regiji Bordo u Francuskoj. Francuski konzul Deko, 1904. godine ju je prozvao srpskom Šampanjom!

Prosečno vinogradarsko gazdinstvo u ovoj regiji poseduje oko 45 ari vinograda, a iz godine u godinu raste broj registrovanih vinarija- trenutno ih je 72. Pojedine od njih su opremlјene i za prihvat gostiju u dnevnim vinskim turama. U Aleksandrovcu, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu!

Pridružite nam se!

Prijavite se i rezervišite mesto na nastupajućem Međunarodnom sajmu Agro Belgrade 2022!

Prijavite se